Žanr: Teen drama
Godina premijere: 2019.
Ciljna grupa: Mladi i drugi
Sem Levinsonova teen drama Euforija (Euphoria) napravila je pometnju među gledateljkama i gledateljima u Americi i Britaniji svojom brutalnom iskrenošću u prikazivanju života srednjoškolaca. Euforija prati glavnu junkainju Ru koja se vraća sa rehabilitacije posle overdoziranja i ne planira da ostane „čista” jer, kako ona kaže, tako je lakše preživeti tinejdžersko doba. Pored Ru upoznajemo njene vršnjakinje i vršnjake koji iako ne konzumiraju narkotike u onoj meri u kojoj Ru, imaju probleme koje ne mogu da adresiraju, a koji ih čine nesrećnim. Pornografija, društvene mreže, verbalno, fizičko i internet nasilje, depresija i anksioznot samo su neke od tema kojima se serija bavi.
Serija je brzo postala popularna, a ono što je čini takvom, jeste pominjaje tampona i menstruacije. Nije, naravno, samo zbog toga, nego konačno u jednoj seriji bar na nekoliko sekundi saznajemo da junakinje imaju menstruaciju. Šalu na stranu, vrlo je zanimljivo kako je serija osvojila publiku i kako njena popularnost raste i van okvira engleskog govornog područja. Da li serija duguje popularnost eksplicitnim scenama seksa, konzumiranju raznih opijata, odličnom soundtrack-u, iskrenosti ili je pak nešto drugo u pitanju? Let’s see.
Kome je serija namenjena?
Prema rečima Sema Levinsona ideja serije je da sažme sve tinejdžerske probleme kao smislene i razumljive. Međutim, pravo pitanje je kome treba da budu razumljivi? Da li odraslima ili tinejdžerima? Prema rečima autorke Vox-a Emili van der Verf serija je namenjena roditeljima dece koja još nisu ni u pubertetu kao priručnik za „crne dane”.
Uistinu, tinejdžersko doba ne može da bude razumljivo sve dok ne prođe, ako i tad, tako da ako računamo da je autor hteo da pojasni tinejdžerkama i tinejdžerima šta im se dešava, to je onda besmisleno. S druge strane, roditelji čija deca jesu srednjoškolci i srednjoškolke nemaju mnogo snage da artikulišu probleme, niti da se prisete kako je njima bilo u tom dobu. Stoga, ima smisla da je Euforija namenjena roditeljima dece mlađe od dvanaest godina. Pojašnjavanje depresije, anksioznosti i konzumiranja droga kao produkta okuženja, pordičnih trauma i lične neprilagodljivosti jeste donkle smernica roditeljima kako da odrede odakle dolazi to čudno ponašanje. Kažemo donekle jer, naprosto, svako iskustvo je osobeno i serija ne može da iskaže sva osećanja koja drmaju sve tinejdžerke i tinejdžere.
Autor, glumice i glumci serije; Preuzeto sa sajta: Reddit
No, da se serija ne gubi u svojoj priručnosti roditeljima vidimo u samom narativu. Dok upoznajemo junakinje i junake, njihov život komentariše Ru, sedamnaestogodišnjakinja koja se, kao što smo rekle, na početku serije vraća sa rehabilitacije. Gledateljkama i gledateljima nije pojašnjeno koja Ru je naratorka — da li je to tinejdžerka Ru ili koju godinu starija Ru.
U prvoj epizodi Ru kaže da nije planirala da prestane da se drogira jer između ostalog tog leta se doselila Džuls, te nam ova rečenica sugeriše da je naratorka starija Ru. S druge strane, pošto ne postoji nijedan dokaz da Ru zna o kasnijoj sudbini junakinja i junaka serije, možemo pretpostaviti da Ru iz poslednje epizode pripoveda. Dakle, naratorka je tinejdžerka Ru. Zašto je to bitno? Tinejdžerka Ru kroz epizode pokušava da analizira druge junakinje i junake i pojasni njihovo ponašanje. Time mi dobijamo uvid u poimanje sveta jedne tinejdžerke.
Na početku, Ru nam govori svoj datum rođenja, nekoliko dana posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku, kojim junakinja datira početak svog tmurnog života. Naratorka ne pokušava da napravi paralelu između lične i opšte, nacionalne tragedije već doslovno govori da se rodila na dan kada se niko nije radovao. Tako je njeno rođenje obeležilo njen život — Ru je uvek „tmurnog” raspoloženja, često je depresivna, a jedino joj narkotici omogućavaju da oseti neku vrstu ushićenja. Ovakva motivacija je pokušaj autora da odraslima prikaže na koji način sedamnaestogodišnja junakinja gleda na svoje postupke, ali je ujedno i autentično tinejdžersko poimanje sveta.
Šta nam se to dešava: Ru i Džuls; Preuzeto sa sajta: Glamour
Naime, da je Ru u svojim tridesetima, uzrok problematičnog ponašanja bi verovatno adresirala na trenutak očeve smrti. Međutim, pošto je Ru tinejdžerka, ona problem shvata fatalistički, kao da nikada nije imala izbora.
Činjenicu da je prvi put uzela tablete dok se brinula o ocu tek sporadično pominje u trenutku kada krizira, a da je trenerka koju stalno nosi, trenerka u kojoj je njen otac umro saznajemo na samom kraju prve sezone. To znači da Ru podsvesno zna šta je mogući uzrok svemu, jer ipak sve saznajemo iz njenih sećanja, ali, ona nije dovoljno distancirana da to i pojmi.
Ru nije dovoljno ovladala jezikom — pogotovo uz prisustvo socijalnih mreža i internet skraćenica i emodžija — da sažme sve probleme i emocije sebe i svojih vršnjaka i vršnjakinja, što u biti i jeste autentično za tinejdžere XXI veka. Time, iako je ideja autora da približi odraslima svet tinejdžerstva, on ne dozvoljava svojim junakinjama i junacima AHA momenat koji bi zadovoljio uplašene roditelje pored ekrana jer, naprosto, momenat spoznaje (ako dođe) dolazi mnogo kasnije. Ipak, roditelji mogu da uče iz ove serije o novoj generaciji, a srednjoškolke i srednjoškolci mogu da se poistovete sa junakinjama i junacima i da bar nađu utehu da nisu jedini kojima je loše. Na ovaj način serija je stekla popularnost i kod mladih (od 15 do 30 godina) i kod starijih gledateljki i gledatelja.
Trans žena u ulozi trans žene
U Holivudu je poznata činjenica da seksualne manjine glume strejt ljudi – Tom Henks u ulozi Endrua Beketa u Filadelfiji (Philadelphia) ili Edi Rejdmejn u ulozi Lili u Dankinji (The Danish Girl). Naravno da su obe iyvedbe fenomenalne i da možemo reći da su autori ovih filmova birali one glumce koji su mogli da iznesu tako zahtevnu ulogu, te je sticajem okolnosti došlo do takvog izbora. No, kao što smo u prethodnim tekstovima govorile u Otelu Lorens Olivije boji svoje lice u crno da bi glumio Otela, kao da u tom trenutku ne postoji nijadan glumac koji je Afroamerikanac, a koji bi mogao da iznese ulogu Otela. Stoga, ideja o biranju najboljih za ulogu otpada kada govorimo da seksualne manjine glume strejt ljudi. U pitanju je formula koja odgovara belim cis strejt ljudima – da, želimo snažnu priču o LGBTQ+ ljudima, ali, ne mislimo da gej muškarac, lezbejka i trans osoba mogu da nam predstave te junake i junakinje kako ih mi vidimo i onako kako bi nam bili bliski.
Izvanredna Hanter Šafer; Preuzeto sa sajta: Medium
U Euforiji, trans ženu Džuls glumi trans žena Hanter Šafer. Iako uticajem LGBTQ+ populacije u Americi, trans osobe glume trans žene i trans muškarci, kao Laverin Koks u Orange Is the New Black, najveći pomak u građenju likova koji su trans desio se baš u seriji Euforija. Naime, ne samo što je Šafer glumila trans ženu, ona je imala i prilke da zajedno sa autorom Levinsonom gradi svoj lik.
Učešće Šafer u građenju junakinje omogućilo je da direktno iskustvo glumice kao trans žene stvori prostora da se Džuls razvija dalje od svog rodnog identiteta. Naime, umesto da junakinja bude samo „ona trans osoba” u seriji, Džuls se bori sa svim nedaćama koje srednjoškolsko doba donosi kao i druge junakinje i drugi junaci. Ona preispituje svoju seksualnost kroz lično demistifikovanje pojma ženstvenosti, preispituje svoj odnos sa Ru i bori se protiv učmalosti predgrađa. Tako Euforija zatvara vrata stereotipnom prikazivanju trans ljudi kao osobe koje se svode na svoj rodni identitet i otvara mogućnost da trans žene/muškarci u filmovima i serijama budu ravnopravni likovi sa svim vrlinama i manama, nadanjima i razočaranjima.
Vrla nova estetika
Šljokice su konačno u modi; Preuzeto sa sajta: Twitter
Scene u Euforiji su uglavnom snimane noću kako bi ukazale na autorovo viđenje srednje škole. Dok mnoge od nas ne mogu odrediti taj period kao mračan, iako definitivno neprijatan i konfuzan, Sem Levinson vidi srednju školu kao potpunu tamu. Naime, problemi sa narkoticima i depresijom glavne junakinje Ru jesu pisani po iskustvu Levinsona koji se kao tinejdžer borio protiv zavisnoti. Pošto je već sam narativ mračan, seriji je trebalo malo svetla koje bi bilo opozit tami. I kako su to uspeli? Šminkom! Šarene senke, jaki alajneri i najbitnije — gliteri (šljokice) uneli su ne samo sjaj i šarenilo u seriju, već su stvorili novu modu šminkanja.
Ako ukucate na Instagramu #euphoriamakeup naći ćete preko 150000 postova inspirisanih šminkom Euforije, a na You Tube-u ima mnogo tutorijala o tome kako se našminkati kao junakinje serije. Nov, glamurozan, a buntovni izgled jeste ono što je fasciniralo tinejdžerke, ali i ono na čemu insistira autor. Za Sema Levinsona šminka simbolično predstavlja izražajnost tinejdžerki i tinejdžera u putovanju kroz taj mračan period. Osporava se norma šminkanja uvođenjem kombinacija klasičnih boja sa fluorescentnim bojama, šljokicama i cirkonima, i to svakodnevno. Šminka tako postaje jedini segment života koji može da se kontroliše i predstavlja estetski, tihi protest periodu koji zbunjuje i čini junakinje i junake nesrećnim.
Šminka koja inspiriše; Preuzeto sa sajta: Pinterest
Estetika je svakako učinila seriju još popularnijom, kao i prevazilaženje stereotipa u prikazivanju trans ljudi, no ono što sigurno čini Euforiju popularnom jeste njeno obraćanje svima bez obzira na generacijski jaz. Takođe, serija je pronašla svoje gledateljke i gledatelje i na našim prostorima jer naprosto, ni tinejdžerke i tinejdžeri u Srbiji ne znaju da opišu šta im se dešava, a depresija, opsednutost socijalnim mrežama i droge nisu ni nas zaobišle.
Stoga, ako niste, pogledajte prvu sezonu Euforije jer druga sezona samo što nije!
I na kraju:
Sadržaj za mlade: da/ne
Savremena estetika: da/ne
Relevantnost danas: da/ne
Sledeće nedelje stiže novi tekst #Backtoschool temata, a ukoliko ste propustili pročitajte i prvi i drugi tekst temata.
