Osmi po redu Mister Vorky međunarodni festival jednominutnog i kratkog filma održan je od 9. do 13. juna u Rumi! Ove godine, naša redakcija nastavlja započetu saradnju sa festivalom, sada i zvanično kao medijski sponzor. Tim povodom, pročitajte i naše utiske sa sedmog tj. prethodnog Mister Vorky festivala.

Članice i član naše redakcije, Verica Arsić, Mina Petrić i Jovan Marković, ispratili su ceo bogati program ovogodišnjeg Vorky-ja, podeljen u dve selekcije – jednominutnog i kratkog filma, i divno se zabavili u Rumi kao gosti festivala. U nastavku teksta čitajte o selekciji jednominutnog filma, našim favoritima, kao i nagrađenim filmovima, a uskoro donosimo i svoj sud o kratkim filmovima osmog Mister Vorky festivala.

Šta sve stane u jedan minut?

Eksperimentalne animacije, ekološki aktivizam, život u doba korone, feministička pobuna, mačke, mnogo mačaka, obrt, dva obrta!, „genijalnost Roberta Dejvida Dankana“ (citirana Mina Petrić)… Takvi su bar bili jednominutni filmovi na Mister Vorky-ju. I pored iskustva sa prethodnog Mister Vorky festivala, ponovo smo ostali iznenađeni koliko gust, koliko sadržajan taj minut može biti.

Rodovski i žanrovski različiti, kao i tematski, mnogi filmovi iz ove selekcije ipak su bili povezani na sižejnom planu prikazujući opsesivne teme društva. Važno je napomenuti da je forma jednominutnog filma retko, ako ikad, isplativa, te da u slučaju ovih filmova možemo pretpostaviti da se njihovi autori i autorke društveno važnim temama bave iz iskrene pobude, umesto, kako je to često slučaj sa društveno angažovanim temama, želje za finansiranjem od strane specifičnih fondova koji promovišu ovu ili onu ideju (ekologija, feminizam…) čineći je komercijalnom. Većina prikazanih eksperimentalnih, dokumentarnih ili igranih filmova snimljena je, kako se čini, bez budžeta, neki koristeći se samo kamerom ili telefonom. To daje posebnu draž ovom malom festivalu, jer on odiše iskrenom radošću stvaranja koje je beskompromisno, ponekad naivno, ponekad upravo veoma vešto, uspevajući da izuzetno izazovnu formu najkraćeg filma zrelim korišćenjem filmskog jezika učini vrlo sadržajnom.

„Ako uporedimo ostvarenja realizovana u periodu zdravstvene krize, možemo primetiti određene sličnosti u karakteru, izgledu, i načinu proizvodnje savremenih filmova. To važi i za jednominutna ostvarenja, stoga filmovi iz ovogodišnje selekcije festivala Mister Vorky, iako potiču sa različitih kontinenata, uzajamno sadrže više produkcionih sličnosti od svojih stilskih, idejnih i tehničkih razlika. Stoga će ovogodišnji program ukazati na sinhronicitet u proizvodnji kratkih filmova na globalnom nivou.“
– Selektor festivala, reditelj Marko Kostić

Koronavirus i preispitivanje lične i koletivne odgovornosti (1+, Covid Antidote, Heroes, Cycle of Quarantine, Bless You), usamljenost podstaknuta koronom i načini da se od nje pogbegne (Happy Birthday, Quarantine, Orders, Brixton Minute), ukazivanje na porast porodičnog i partnerskog nasilja (A Minute of Life) i feministički otpor (Stand Up, Chocolate Wrapper, Shall My Name Not Be Erased From History, Pauline Gets Out!), migracije (Leo), te potreba da se čak i u takvim društvenim okolnostima nađe afirmišući i optimistički princip… neke su od preovlađujućih tema bujne selekcije jednominutnog filma. I, naravno, opsednutost mačkama.

Orders, r. Roberto I. Ercolalo

Dominantni tematski okvir u selekciji jednominutnih filmova, ipak, verovatno jeste ekološka svest i aktivizam. Ono što je vrlo zanimljivo jesu različiti pristupi obradi ove teme – od poetičnog slikanja razlike između grada i prirode (C‘-‘ight, Greening Korea, A City Forest and a Smile, Escape…), preko čovekovog uticaja na prirodu (Sad, but True, Witness) do igrane komedije kojim se kritikuje preterani ekološki aktivizam kroz Tinder dejt koji se izjalovi zbog ekoloških neslaganja (Spin Cycle).

Spin Cycle

Celokupnu selekciju festivala možete pogledati na sajtu dok se mi zbog količine filmova (dve festivalske večeri sa slotovima od sat i po) moramo zadovoljiti prenošenjem sopstvenih utisaka. Na kraju teksta prenosimo i obrazloženja žirija čiji su favoriti vrlo različiti od naših te time upotpunjujemo ovu sliku o festivalu.

Naš izbor

Vericini favoriti 

Shall My Name Not Be Erased From History

Rediteljka: Elena Saenz

Angažovani filmovi nisu bili retkost na ovogodišnjem Vorky-ju, no, mnogo njih (pogotovo feministički angažovanih) je svoj angažman, nažalost, svelo na banalizaciju problema. Shall My Name Not Be Erased From History predstavlja filmski spomenik ženama koje su ubijene po završetku Španskog građanskog rata po nalogu fašističkog vladara Franka.

Ukoliko gledatelji/ke ne znaju da su ubijene žene, nazvane „13 ruža“ (Las Trece Rosas), pre smrti izgovorile „Da se moje ime ne izbriše iz istorije“ neće im biti jasno šta je tačno predstavljeno u filmu, jer se računa s poznavanjem konteksta. Ipak film stvara atmosferu koja odiše ponosom i srditosti, kakvu su imale žene „13 ruža“ kada su ubijene.

Korišćenje crnobele tehnike, junakinjino direktno gledanje u kameru i ambivalentnost odnosa junakinje i kamere – ko koga prati – dok nekoliko ženskih glasova izgovara „Shall My Name Not be Erased From History“ aludira na događaj iz prošlosti koji se ne sme zaboraviti. Dok publiku junakinja pomno posmatra, kod gledateljki se budi odgovornost da sazna čije se to ime ne sme izbrisati iz istorije. A evo i čije:

Carmen Barrero Aguado, Martina Barroso García, Blanca Brissac Vázquez, Pilar Bueno Ibáñez, Julia Conesa Conesa, Adelina García Casillas, Elena Gil Olaya, Virtudes González García, Ana López Gallego, Joaquina López Laffite, Dionisia Manzanero Salas, Victoria Muñoz García, Luisa Rodríguez de la Fuente

Human Resources

Reditelj: Puri Mendez

Osnovu filma čini uporedba postulata dva sveta: kapitalističkog i ljudskog (u kapitalizmu). U svetu neoliberalnog kapitalizma paradoksalno zvanje HR (Human Resources) predstavlja osobu zaposlenu u kompaniji koja treba da se bavi ljudstvom, a nijednog trenutka ne pokazuje zainteresovanost za prava čoveka, već za njegove mogućnosti koje mogu da doprinesu „boljitku“ firme, pardon: kompanije (firma je previše socijalistički izraz, ne?).

Kada posle utvrđivanja sposobnosti kanditata za posao, HR pita junaka zašto mu u CV-u ne piše trenutno mesto stanovanja dolazi do vizuelnog obrta u kome saznajemo da je junak beskućnik. Taktičnost razgovora koji HR vodi sa junakom koji se sve vreme usiljeno smeška nasuprot poslednje scene u kojoj junak ležući na beton poraženo gleda u kameru oslikava realnu (nefilmsku) distinkciju onoga što nam je nametnuto da tražimo i onoga što nam zaista treba. Zato, autor u jednom minutu uspeva da jednim montažnim postupkom predoči suštinu današnjeg društva koje gubi ljudske mere.

Human Resources

Maniac Cats/A Bloodycat B Movie

Reditelj: Franklyn (Vicenzo De Sio)

Interesovanje koje je poraslo za mačkama otkako su postale boginje društvenih mreža polako se preliva i na film, te u dva filma (jednominutni Maniac Cats/A Bloodycat B Movie i kratkometražni Psychophonic) na Mister Vorky-ju glavne junakinje su upravo mačke, dok se u nekoliko eksperimentalnih filmova sporadično javljaju kao motivi ili uzurpatori.

U Maniac Cats/A Bloody B Movie prikazan je najčešći odnos između ljudskog bića i mačke – sado-mazohistički. Šalu na stranu, film se na jednostavan način bavi kompleksnim odnosom između „vlasnice“ i mačaka koje pretpostavljamo ponekad preteraju u igri, a da se pritom ne problematizuje patologija odnosa ili usamljenost junakinje kao što se to dešava u All Cats Are Grey in the Dark reditelja Lasa Lindera. Naravno, kao što se aludira u naslovu, žanr je komedija, tačnije parodija nasilnog B filma. Međutim, i pored igrarije sa žanrom, svi će se mačkari i mačkarke lako prepoznati.

Minini favoriti 

A Matter of Auhority

Rediteljka: Olga Osorio

A Matter of Authority je super-kratka komedija sa sjajnim obrtom, snimljena u jednom statičnom kadru. Potpuna ekonomičnost vremena i filmskog jezika ostvarena u ovom filmu naizgled deluje jednostavno, ali je, po meni, najbrilijantnije ostvarenje ovogodišnje selekcije.

Kroz prepirku partnera saznajemo da Ona smatra da On nema dovoljno autoriteta. Zašto? Pa zato što „Ok Google“ aplikacija sluša samo Nju i Njen glas. Mašina je ta koja prepoznaje i pravi distinkciju odnosa moći unutar ovog para, kao i autorka vizuelno – pogodite ko sedi za vozačkim sedištem?

Važno je napomenuti da A Matter of Authority, potpuno iznenađujuće za selekciju jednominutnog filma, nije jedini igrani film sa dobrim obrtom (dok film Nineth, r.Ian Guinzburg, Franco Festa, Tomas Perez, pravi čak 2 obrta!).

Tree Bear

Reditelj: Robert David Duncan

Ne možemo govoriti o selekciji Mister Vorky festivala, a da ne pomenemo njenog najvernijeg autora, a to je svakako Robert David Duncan (tekst o prošlogodišnjem festivalu pominje čak sedam Duncan-ovih filmova, dok smo ove godine mogli da pogledamo samo pet, no korona-kriza je mnogima uticala na kreativnost i obim rada, tako da ne smemo zameriti autoru).

Duncan je u svojim eksperimentalnim minijaturama izgradio osoben stil – kamera koja oponaša pogled, jednostavno, bez ikakve montaže osim uvodne špice rađene u movie maker-u (da li je potrebno naglasiti i bez budžeta?) tumara prirodom/gradom dok voice-over naracija daje antropomorfne karakteristike neživoj prirodi/predmetima koje Dunan sreće na putu. Time što su Duncan-ovi filmovi raspršeni po programu festivala stiče se utisak da nam se autor povremeno javlja vlogom sa svojih šetnji kako bi nas uveselio svojim novim otkrićem neobičnog u sasvim običnim stvarima.

Tree Bear se formalno ne razlikuje od bilo kog drugog Duncan-ovog filma, ali je odskočio svojim humorom. Naime, Tree Bear na komičan način prikazuje istrajnost optimizma. Sa njim će se poistovetiti svi umorni, a entuzijastični, pregaženi tempom kapitalističke trke. „Možda izgleda kao da nemam sreće, ali zapravo sam tamo gde želim da budem.“

Head Over Heels

Reditelj: Leonid Grigurko

Ovaj igrani film sa igrom reči u naslovu suprotstavlja ono što je realnost protagonistkinjinog života, sa snom da postane astronautkinja, prljave podove u raspalom stanu koje njena majka besomučno pere, sa očaravajućom lepotom hrane koja pada na pod kad visimo naglavačke zamišljajući da smo u kosmosu…

Head Over Heels

A Brief Interruption

Rediteljka: Jen Guy

Za razliku od prethodnih filmova, A Brief Interruption pripada rodu eksperimentalnog filma, konkretno plesnom filmu, ali im je sličan svojim komičnim karakterom. Ovaj Zoom sastanak ne može da ostavi ravnodušnim sve (nas) koji su bili osuđeni na virtuelne sastanke/studije/druženja. Autorka oživljava nekoliko kadrova na Zoom sastanku, tj predstavlja nekoliko likova kretnjama koje su koreografirane da imitiraju zapucavanje interneta, ali i sve druge nedaće koje su se u Zoom životu ispostavile redovnim pojavama.

A Brief Interruption

Jovanovi favoriti 

Filmovi koji su me tokom samih projekcija najviše zabavili su bili oni koji su imali igranu formu, koji su uspevali da na tako ograničenom prostoru izvedu nekoliko narativnih obrta, što svojom inventivnošću uzbuđuje poput veštih driblinga fudbalera koji se nalazi pritisnut uz korner-zastavicu. Ipak, pošto znam da Mina i Verica i više od mene vole narativne filmove, odlučio sam se da kao favorite izdvojim one sa potpuno drugog kraja filmskog spektra, filmove koji tako samouvereno odbijaju da pričaju priču da to ljude najčešće iritira ili zasmejava. 

MI DI WORM no. 10

Rediteljka: Barbara Peikert

Ovaj film kombinuje apstraktnu animaciju linija i zvuke različitih frekvencija. Kao što naslov kaže, linije podsećaju na crve, ali u njima možemo videti doslovno bilo šta: od jednostavno nespretnih pokušaja crtanja u programu Paint, do obrisa nekog nama poznatog lica. Zbog uznemirujućih zvukova, moje asocijacije su se kretale u pravcu kompjuterskog kvara ili bolesti. Svakako nečega što je dubinsko, što se ne može videti golim okom, a potresa stvari iz temelja. Možda nečega poput virusa?

Rainbow Feathers

Reditelj: Dale Zhou

Film se sastoji od preklapanja elemenata (perja?) različitih boja. Ispunivši čitav prostor vrlo brzo, oni nastavljaju da izranjaju jedni preko drugih, čime se stvara utisak opterećenja ekrana, a samim tim i našeg pogleda. Gledaocu se čini da tu više ne može biti mesta, da će perje početi da leti sa platna. Na taj način je stvorena napetost između iluzije trodimenzionalnosti slike i realne dvodimenzionalnosti ekrana. Takođe, pošto je u vidnom polju uvek novo perje, javlja se pitanje o postojanju onih elemenata slike koje više ne vidimo, ali ih pamtimo i znamo da su tu. Ukupni efekat je, naravno, teško pretočiti u reči, ali kao i u prethodnom filmu ima u svemu tome nečeg uznemirujućeg.

Sličnost oba filma ogleda se i u tome što su na granici video-rada, ograničenje od jednog minuta nema uticaja na njihovu formu, oni mogu trajati i znatno duže (beskonačno?) ili se pak vrteti iznova u galeriji. Ako ih posmatramo u kontekstu eksperimentalnog filma najpre podsećaju na radove američkog neoavangardnog autora Stena Brekidža (Stan Brakhage) koji je crtanjem po traci potpuno razbio pojam filmskog prostora, pa i samog filmskog kadra, pretvorivši film u apstraktno slikarstvo u pokretu. S druge strane, zanimljivo je i porediti razlike oba filma. Ako se vodimo mojim tumačenjem, MI DI WORM no. 10 bavi se nekakvom dubinskom i nevidljivom strukturom, a Rainbow Feathers prezasićenom percepcijom i agresivnim upadima u prvi plan.

Nagrađeni filmovi

Žiri festivala u sastavu: Maša Nešković (rediteljka), Žarko Ivanov (reditelj) i Ronald Panza (teatrolog i filmolog) ovako je obrazložio dodeljene nagrade:

Gran Pri za najbolji jednominutni film

Fishies

Režija: Paris Parks, SAD

Animirani film Ribe reditelja Parisa Parksa, vodi nas u svet u kome su stvari koje znamo, oslobođene maštom autora, izvrnute i redefinisane tako da grade svet koji ima sopstvene zakonitosti – zakonitosti slobodnih asocijacija autora. Svojim preciznim vizuelnim konceptom i scenarističkom slobodom, Parks nas upoznaje sa svojim specifičnim pogledom, što ovaj film definitivno čini najsnažnijim delom ovog izdanja festivala.

Fishies

Nagrada za najbolji strani jednominutni film

Black Snot & Golden Squares 

Režija: Irina Rubina, Nemačka

Animirani film rediteljke Irine Rubine, veselo se poigrava geometrijskim formama i redukovanom paletom boja, da bi jednu inicijalno depresivnu situaciju, posredstvom međuljudskih odnosa, pretvorila u razigranu vrtešku ljubavi i optimizma. Ovaj film takođe ima snažan vizuelni koncept, praćen muzičkim i zvučnim efektima koji u kontapunktu sa slikom, grade jednominutnu odu prijateljstvu.

Black Snot & Golden Squares

Nagrada za najbolji srpski jednominutni film

Little Man (intro)

Režija: Stevo Marović i  Nikola Đelošević

Animirani film Mali čovek, reditelja Steva Marovića i Nikole Đeloševića, naizgled jednostavnim tehnikama, bez korišćenja boje, pojednostavljenjem oblika, ali nezaustavljivom maštom autora, izvrsnim osećajem za ritam, kao i sjajnom muzičko – zvučnom podlogom, gradi misteriozno uzbudljivu najavu za animiranu seriju. Izuzetno ekonomično, ova dva autora, uspela su da nas zabrinu za sudbinu „malog čoveka“, tj. sudbine svih nas.

Specijalna nagrada

US, HERE

Režija: Bego Vicario & Mayi Martiarena, Španija

Animirani film Mi, ovde, reditelja Bego Vicario i Mayi Martiarena, neverovatno uspešno preispituju metafizička pitanja, bez ikakve pretencioznosti, služeći  se potpunom redukcijom korišćenih elemenata. U okviru samo jednog minuta, autori nas suočavaju sa sopstvenim postojanjem i životnom borbom, koristeći samo jednu uzdrhtalu liniju nacrtanu grafitnom olovkom, koja pokušava da se pomeri, proširi, na koju očigledno utiču i spoljašnje i unutrašnje sile. Liniju koja pokušava. Ovo u isto vreme stvara i nelagodu i autoironiju, pa čak i osećaj oslobođenosti.

Specijalna nagrada

Head Over Heels

Režija: Leonid Grigurko, Ruska Federacija

Ovaj naučno-komično-svemirski igrani film pokušava da odgovori na večno pitanje koje muči svakog ambicioznog tinejdžera-budućeg kosmonauta: da li će u bestežinskom stanju majonez iz kesice završiti na parčetu hleba ili se rasprsnuti u kapi i napraviti trista problema na Međunarodnoj Svemirskoj Stanici?

Specijalna nagrada

Haiku

Režija: Telmo Ribeiro, Portugal

Film Haiku, Telma Ribeira zadržava vrijeme koje se dijeli na tri fragmenta jedne fotografije. Baš kao i u strukturi haiku pjesme sastavljene  u tri stiha, tri stranca se pokreću u svojim nesigurnim lutalačkim smjerovima postajući statična slika filmskog vremena. Bude se sugestije, konfabulacije – možda su migranti, možda lutalice, možda starci koji žive u šumi. Vrijeme filma od minute povezuje ih u konačni pejzaž jedne dovršene ali zauvijek otvorene filmske pjesme.

Žiri publike za najbolji jednominutni film odabrao je…

Leo

Reditelj: Moein Rooholamini, Iran

Uskoro donosimo tekst i o selekciji kratkometražnih filmova 9413 Mister Vorky festivala!

***

Prateći program osmog Vorky-ja nosio je naziv Cinema in Tune, u sklopu kog smo zahvaljujući Ivanu Velisavljeviću mogli da pogledamo i kratke filmove iz arhive Akademskog filmskog centra pri Domu kulture Studentski grad. Tekst Jovana Markovića o ovim alternativnim filmovima na temu muzike ili koji su stvarani kao muzika, pročitajte ovde.