Prvi deo teksta — South Park, propaganda ili preispitivanje? pročitajte ovde.

Kreatori South Park-a su od samog početka otvoreno pričali o tome kako ne žele da prave seriju koja pripada bilo kojoj političkoj strani. U njihovim epizodama sa političkom tematikom, narativ se skoro nikada ne vrti oko samog političkog problema, već oko reakcija ljudi na taj problem.

Slavlje nakon Obamine pobede. Preuzeto sa: southpar-online.nl

U epizodi About last night… prikazano je kako se stanovnici grada ponašaju nakon pobede Obame na izborima. Obamini glasači su preterano optimistični i očekuju promene koje nikako da se dese, a republikanci uspaničeno beže iz grada. Sutradan ujutru se bude i shvate da se ništa nije promenilo. Ovo je bila kritika disbalansa koji je postojao u društvu – sa jedne strane preterana optimističnost, a sa druge neutemeljeni strah. Ni u jednom trenutku nije izneseno mišljenje o političkim programima bilo koje od dve partije. Slično je i sa epizodom I’m a Little Bit Country. Ova epizoda se ne bavi problemom rata u Iraku, već pro-ratnim i anti-ratnim reakcijama građana. Svi oni se tuku i bore jedni sa drugima, ali zapravo i dalje žive svojim luksuznim životima u zemlji koja je odgovorna za rat.

Stanovnici dele Saut Park zbog rata u Iraku. Preuzeto sa: southpark-online.nl

Naravno da je u seriji vidljiv dominantni stav kreatora. Zbog toga je Obama mnogo manje ismevan od Buša ili Trampa. Ali, serija nikada ne pokušava da nametne gledaocima svoj politički stav, već da publici pruži ogledalo u kom će moći da vidi sebe u svom najekstremnijem obliku. Veliki deo humora serije leži na satiri i apsurdu, pa je samim tim sve prenaglašeno. Od samog početka, serija je prikazivala kako bilo koja ideja, ako se dovede do svog ekstrema, može da bude pogrešna. Uz to, licemerje je jedna od najzastupljenijih karakteristika u likovima serije, tako da su najčešće ismevani ljudi koji se koriste političkim stavovima zarad ličnih interesa. U epizodi Holiday Special, Rendi se buni protiv Kolumbovog dana, pa čak i pokušava da dokaže da ima indijansko poreklo. Iako se protivi rasizmu i pokušava da podigne svest o genocidu nad domorodačkim narodima, takođe krije da se prethodnih godina u više navrata maskirao u Kristofera Kolumba.

Rendi, maskiran u Kristofera Kolubma, šutira Indijanca sa svog poseda. Preuzeto sa: l7world.com

Dakle, ako se serija nije toliko promenila, zašto sada ljudi drugačije gledaju na nju?

Politika je oduvek iskorišćavala umetnost. Pravi primer toga je činjenica da su razne političke strane želele da prisvoje South Park za sebe. Ali, ono što je postalo mnogo učestalije poslednjih godina je zloupotreba političkih razlika zarad promovisanja popularnog sadržaja. Na taj način, filmovi koji se političkim problemom ne bave, ili se njihovo tretiranje problema svodi na par replika, mogu da se predstave kao promoteri bitnih političkih stavova. Filmovi kao što su Ghostbusters, Wonder Woman, Black Panther, Joker ili Captain Marvel su još pre premijere najavljivani kao progresivni, feministički, anti-feministički… Ovako filmski studiji dobijaju besplatnu reklamu. Levičarski i desničarski mediji se već prepiru i međusobno optužuju za propagandu i manipulaciju publikom, a film još nije ni izašao u bioskopima. U ovakvoj situaciji, učitavanje postaje sve lakše jer je način na koji se sadržaj predstavlja bitniji od onoga što zagovara. Glumačka postavka sa ženom u glavnoj ulozi je dala dovoljan povod da Star Wars: The Force Awekens bude, sa jedne strane podržavan, a sa druge napadan, čak iako se sam sadržaj filma ne bavi društvenim pitanjem feminizma,  zbog čega ga dve strane hvale ili kritikuju. Isto tako i South Park, kao serija koja se zapravo bavi društvenim problemima, mora da ima svoju ulogu u ovakvom sistemu.

U audio-komentaru dvadeset i prve sezone, Trej Parker je opisao kakav je bio medijski prijem epizoda.

„U ovoj sezoni, kad god bi napali Trampa, kritičari bi rekli da se serija vratila u formu… U epizodi u kojoj napadamo suprotnu stranu bi rekli da nije toliko dobra. Nije toliko dobra samo zbog toga što nismo uradili ono što ste vi želeli sa Trampom.”

Sa druge strane, kod konzervativnije publike bi epizode u kojima napadaju Trampa bile okarakterisane kao levičarska propaganda. Izgleda da velikom delu publike zapravo ne smeta propaganda, već propaganda koja nije na njihovoj strani.

U poslednjoj epizodi serije – Pandemic Special, desila se ista stvar. Iako se serija uglavnom bavila trenutnom pandemijom, ono što je zaista privuklo pažnju mnogih je bio način na koji se epizoda bavila rasizmom u policiji. Ovo je bila jako bitna tema u tom trenutku jer su protesti zbog ubistva Džordža Flojda od strane policije i dalje bili aktuelni. U epizodi, deca moraju da se vrate u školu. Ali, nastavnici odbijaju da rade, plašeći se za sigurnost zbog pandemije. Grad je morao da pronađe zamenu i našli su ljude koji su, zbog skorašnje kontroverze, izgubili poslove – policajce. Na prvom času sa policijom, Kartmen i Kajl se potuku. Policajci pokušaju da zaustave tuču tako što, naravno, odmah izvade svoje pištolje i počnu da pucaju. Ali, pucaju isključivo u Tokina, jedinog crnca u odeljenju, koji nije ni u blizini tuče. Kako bi ovo zataškali, policajci zarobe decu u školi i lažu roditelje da ih drže u izolaciji jer je Tokin zaražen koronom.

Učionica za vreme korone. Preuzeto sa: hypebeast.com

Naravno, obe strane su se aktivirale na društvenim mrežama. Sa jedne strane, South Park je optužen za rasizam zbog toga što je komično prikazao policijsku brutalnost prema manjinama. Sa druge strane, serija je optužena za levičarsku propagandu zbog toga što su predstavili policajce kao rasiste.

Nije pomoglo ni to što se u epizodi pojavi predsednik Gerison, koji odbija da se otarasi virusa jer, „kako su poslednje statistike pokazale, Meksikanci najviše umiru od njega”. Ovo se predsedniku toliko sviđa da na kraju epizode ubije doktora koji je na ivici da pronađe lek. Iako predsednik Gerison ne zauzima ni četvrtinu epizode, mejnstrim mediji su ga iskoristili zarad predizborne kampanje. Liberalni mediji su bili preplavljeni naslovima kao što je: South Park se vratio sa specijalom u kom su uništili Trampa! Naravno, Trampovi glasači su optužili seriju kako se prodala suprotnoj strani.

Predsednik Gerison ubija naučnika. Preuzeto sa: mrctv.org

Nije bitno šta je epizoda htela da kaže. Svi su je iskoristili zarad promovisanja ličnih uverenja. Jedni hvale epizodu zbog toga što pokazuje koliko su glupi ljudi koji ne nose maske. Drugi misle da epizoda maestralno ismeva naporne ljude koji te teraju da ih nosiš. Očigledno je da svako ima svoje predubeđenje o seriji. Zbog toga, iako je polovina epizode posvećena kritikovanju policije, neko može da je optuži za rasizam samo zbog toga što su se komičari usudili da pristupe problemu na komičan način.

To ne znači da je svako kritikovanje South Park-a neutemeljeno. Potpuno je validno optužiti South Park za poricanje globalnog zagrevanja. Oni su to uradili u nekoliko navrata (Terrence and Phillip: Behind the Blow i Two Days Before the Day After Tomorrow). Ali, najveći prestupnik među ovim epizodama je definitivno Manbearpig. U ovoj epizodi, problem globalnog zagrevanja je prikazan kao izmišljotina otelotvorena u stvorenju koje je mešavina čoveka, medveda i svinje.

Manbearpig. Preuzeto sa: forbes.com

Međutim, u dvadeset i drugoj sezoni, serija je uradila nešto neočekivano. U dvodelnim epizodama (Time to Get Cereal i Nobody Got Cereal), ispostavi se da je Manbearpig zapravo stvaran, a ljudi koji su poricali njegovo postojanje su prikazani kao neodgovorni i sebični. Ovo je bilo priznanje kreatora serije da su pogrešili, ali i nešto još važnije. Pokazali su da su spremni da preuzmu na sebe deo krivice za širenje pogrešnih uverenja. Ovo je najbolje prikazano na kraju epizode, gde četiri glavna lika reše da sastave ugovor sa Meanbearpigom. Po tom ugovoru, oni će moći da nastave da žive svoj luksuzan život, a Manbearpig će se vratiti njihovim potomcima i pobiti ih.

Kreatorima je veoma stalo do onoga što će reći kada prave epizodu. U intervjuu sa Konanom O’Brajanom iz 2000. godine, Met Stoun je izjavio:

„Mi zaista gledamo na ovu seriju kao dobru borbu protiv zla. Možda niste na našoj strani, ali ta borba je ono što nam daje snagu.”

South Park je, takođe, optužen za cinizam i to je najteža optužba protiv njega. Mada, nije teško videti zašto bi neko tako protumačio seriju. Svet koji je prikazan u seriji može vrlo često da bude depresivan. Roditelji su površni i više brinu o svojim zadovoljstvima nego o sopstvenoj deci, škole su neuređene i u njima rade nekompetentni nastavnici, a ceo grad je konstantno na ivici rata ili apokaliptičnih događaja. Uz to, humor serije je veoma vulgaran i direktan, a u nekim slučajevima i ponižavajuć.

Epizode koje najbolje prikazuju svet ove serije su Go God Go i Go God Go XIII. South Park je poznat po ismevanju religija, ali u ovom slučaju su napali ateizam. Tačnije, napali su ubeđenje da bi svet bio miroljubiv bez religija. U ovim epizodama, Kartmen ode u budućnost gde su svi postali ateisti. Ali, ateisti su razdvojeni u grupe jer svi imaju drugačiji pogled na svet i pretrpani su ratovima. Epizoda pokazuje da će ljudi uvek biti podeljeni i da će večno postojati potreba za sukobima. Ovo savršeno prikazuje filozofiju serije koju je Met Stoun objasnio u audio-komentaru za šestu sezonu:

„Postoje dva suprotstavljena pogleda na svet. Jedan je da smo prirodno predivni i dobri, a društvo nas uništi. South Park ima potpuno drugačiji stav. Rođeni smo kao gorile, u suštini. A društvo je ono što nas jedva drži u granicama normale.”

Rat ateista. Preuzeto sa: m.l.mediatly.com

U epizodi A Boy and a Priest, stanovnici grada su toliko navikli na pedofiliju katoličkih sveštenika da idu u crkvu samo kako bi dobacivali pedofilske šale ocu Maksu. Čak i kada zateknu oca Maksa samog u prostoriji sa svojom decom, roditelji vade mobilne telefone kako bi ih uslikali i podelili pedofilsku šalu na društvenim mrežama. U epizodi je jasno prikazano da je katolička crkva previše moćna i da je nemoguće uništiti je. Međutim, otac Maks se pobuni protiv katoličke crkve i spasi malog Batersa od trojice zlih katoličkih sveštenika. Ovo je u epizodi prikazano kao pobeda. Nije u pitanju konačno rešenje problema, već pojedinac koji se suprotstavio sistemu u kom radi i učinio nešto dobro.

Svet South Park-a jeste mračan. Čak postoje i teorije da se radnja serije ne dešava u pravom gradu, već u čistilištu. I to ne u bilo kom čistilištu, već u „čistilištu za idiote”. Ova teorija možda objašnjava zbog čega su Isus Hrist i Sotona prisutni u seriji, ali ne objašnjava filozofiju serije. Kreatori su sami nekoliko puta istakli da mrze cinizam. I koliko god neke od njihovih epizoda bile mračne, uvek postoji tračak optimizma koji pruža nadu da bar pojedinac može da se promeni na bolje.

Stanovnici idu u crkvu kako bi dobacivali predofilske šale. Preuzeto sa: facebook.com

Mnogi su zaboravili zbog čega je South Park postao popularan. To nije zbog toga što je zagovarao „kurcobolju”, cinizam ili apatiju, već zbog toga što je zagovarao preispitivanje svega u društvu, bilo da je to preispitivanje religijskih ubeđenja ili političkih stavova. Baš tako su i oni sami spremni da preispitaju svoje stavove i priznaju kada pogreše. Od samog početka, serija je bila najpoznatija po tome što se nije plašila da napadne bilo koji problem, koliko god kontroverzan on bio.

South Park se konstantno služi probijanjem četvrtog zida i meta-humorom kako bi dao publici do znanja da ne treba da učitava svoja predubeđenja u seriju. Čak i tada, političke strane ili žele da je prisvoje ili da je prikažu kao neprijatelja. Privlačnost South Park-a je oduvek bila u tome što gledaoci nikada nisu znali ko će biti meta kritike u sledećoj epizodi. Svako je mogao biti predmet ismevanja, pa čak i sama serija. U mnogo navrata serija ismeva svoj stil jednostavne animacije, kao i filmove koje su kreatori pravili van serije. Čak su Trej Parker i Met Stoun u seriji prikazali svoje alter-egoe kroz Terensa i Filipa, dva komičara čiji ceo humor leži na prdežima.

To je jedinstvenost South Park-a. U svetu u kom smo konstantno preplavljeni propagandom, dobro je imati seriju koja se neće plašiti da napadne bilo čija uverenja. Ne mora niko da se slaže sa stavovima South Park-a, ali karakterisati seriju kao kulturološku štetu koja truje generacije cinizmom je potpuno pogrešno. Zapravo, izgleda da u takvoj kulturološkoj atmosferi i nema mnogo šta da se ošteti.