Kako je juče stigla jesen i kako tema školskog sastava prelazi iz „Kako sam proveo/la letnji raspust“ u „Jesen u mojoj ulici“, tako i mi polako privodimo kraju naš Back to School temat u kojem pišemo o coming-of-age serijama, odnosno o serijama koje tematizuju probleme odrastanja i muke srednjoškolaca u procesu tranzicije u svet odraslih.
Gledajući kroz istoriju dramske umetnosti, tinejdžeri su retko bili junaci drama. Kod Šekspira Romeo i Julija koji su u životnoj dobi koja odgovara današnjim srednjoškolcima, tretiraju se kao formirane, zrele osobe (iako donose nezrele odluke). Takav odnos potiče od uvreženog verovanja do klasicizma da je dete samo odrastao čovek u malom. Pod uticajem razvoja nauke i psihologije 1890. godine nastaje prva drama Buđenje proleća Frenka Vedekinda u kojima tinejdžeri imaju sve stereotipne odlike današnjih tinejdžera.
Ponovno, masovnije, interesovanje za ovu demografsku grupu javlja se u doba konzervativne ideologije tzv. tačerizma 1970-ih i 1980-ih. To je vreme kada je Margaret Tačer bila britanska premijerka. Svoju premijeru doživljava drama Klasni neprijatelj britanca Najdžela Vilijamsa, a nastaju i filmovi kao što su Kjubrikova Paklena pomorandža, The Breakfast Club, Ferris Bueller’s Day Off… Svima je zajedničko nasilje, besciljnost mladih, suštinski nedostatak zainteresovanosti autoriteta prema učenicima, osećaj ispraznosti i pogubljenosti tinejdžera.
U poslednjih nekoliko godina na Netflixovom i HBO nebu zasijalo je nekoliko coming-of-age serija, a o nekima možete čitati i na našem sajtu. Na nemačkom jeziku, pored planetarno popularne serije Dark, Netflix je realizovao i tinejdž seriju How to sell drugs online (fast), u prevodu: Kako prodati drogu preko neta (brzo). Ovde možete pogeldati trejler za prvu sezonu.
Žanr: tinejdž drama/komedija
Godina premijere: 2019.
Ciljna grupa: Gen Z i Milenijalci
Kroz 2 sezone po 6 epizoda pratimo štrebera, maturanta Morica iz malog izmišljenog grada Rinzeln u zapadnoj nemačkoj pokrajini koji živi sa mlađom sestrom, influenserkom u nastajanju, i ocem policajcem. Moric ima najboljeg druga veoma inteligentnog i domišljatog paraplegičara Lenija i bivšo-sadašnjo-buduću devojku Lisu koja nije sigurna šta želi, a oseća pritisak roditelja i okoline i neophodnost da što pre oduči šta hoće u životu. Klupko se dodatno zamrsi kada Moric dođe u posed velike količine ekstazija. Drogu je nabavio da bi impresionirao Lisu, ali pada mu na pamet da je se otarasi tako što će prodavati preko interneta. Ovo nije nikakav spoil s obzirom da se sve napisano desi u otprilike prvih 30 sekundi pilot epizode.
Svi likovi manje ili više podsećaju na naše prijatelje i poznanike iz srednje škole, ali su im kreatori serije ubacili vruć krompir u obliku vreće nelegalne supstance i viknuli snađite se pa publika ne samo što gleda tipične srednjoškolse odnose, ljubavne intrige, probleme vezane za učenje i odabir fakulteta, nego paralelno posmatra kako se tri maturanta snalaze u dilovanju, kupovini i prodaji ekstazija.
Junaci pričaju savremenim nemačkim jezikom, autentičnim mladalačkim slengom uz čestu upotrebu denglisch-a – mešavine nemačkog i engleskog jezika. Gledano sa stanovišta plota serije, najzanimljiviji element koji ovu seriju odvaja iz mora tinedjž drama jeste inverzija koja se čini spram karaktera likova. Moric, iako glavni lik, tipičan štreber, izuzetno je iritantan i njegove moralne norme su zaista upitne. Dok visoki, zgodan plavušan, Moricov arhi-neprijatelj na ljubavnom polju, je veoma sipmatičan, požrtvovan prijatelj, etički ispravnih odluka, pa samim tim i publika najčešće navija za njega.
Serija ne glorifikuje konzumiranje droge niti je prikazuje kao nužnu za dobru zabavu ili kao sastavni deo života kul adolescenta. Sa druge strane, ne stigmatizuje niti osuđuje srednjoškolce koji su naprosto radoznali da više saznaju ili čak probaju zabranjeno voće. Akcenat je na edukaciji, tačnim i preciznim informacijama vezanim za efekat različitih psiho-aktivnih supstanici. Pored detabuizacije narkotika serija je pružila i demistifikaciju društvenih mreža, načina funkcionisanja influensera i dala publici jednostavna obrazloženja na pitanja skoro svakog savremenog tinejdžera.
Super brza montaža, upoznavanje pojedinih likova kroz njihove Instagram profile, učestala upotreba CGI (computer-generated imagery), stilizacija scena koje služe za pojašnjenje određenih pojmova i društvenih pojava čine seriju How to sell drugs online (fast) prijemčivom za mlade ljude i estetski, a ne samo tematski.
Ovog leta je zvanično najavljena 3. sezona (hvala Netflixu) tako da od mene, rođene na graničnom prelazu iz milinijalaca u zoomere (generacaija Z), imate iskrenu preporuku da ako niste gledali prve 2 sezone, taman nadoknadite do naredne.
Sadržaj za mlade: da da da/ne
Savremena estetika: apsolutno da/ne
Relevantnost danas: najveće moguće da/ne