Prvi festival angažovanog pozorišta za mlade pod nazivom Pozorišni [OFF]estival održao se od 11 – 13. decembra u organizaciji Udruženja OFF Novi Sad. Uprkos odlaganjima koja svedoče o upornim pokušajima da se festival održi normalno, uz prisustvo publike, predstave su ipak morale biti prikazane onlajn, na fejsbuk-u i preko youtube kanala.
Tokom tri festivalska dana, prikazana je selekcija koju je činilo sedam predstava u izvođenju šest nezavisnih trupa posvećenih radu sa mladima, i za mlade. Reč je o tematski, žanrovski i kontekstualno šarenolikim projektima, čiji se angažman ogleda u preispitivanju različitih socijalnih, kulturnih i ličnih izazova sa kojima se susreću mladi u višim razredima osnovne i u srednjoj školi.
Može se zaključiti da su kriterijumi selekcije bili komunikativnost predstava i autentičnost pristupa dramskom procesu, o čemu svedoči činjenica da su se na programu našle predstave koje izvode kako osnovci, tako i profesionalni dramski umetnici. Na taj način se ovaj festival, bez obzira na nenaklonjene epidemiološke okolnosti, istakao kao retko mesto susreta i razmene iskustava pedagoga, nastavnika, profesionalnih pozorišnih radnika i entuzijasta posvećenih radu sa ovom osetljivom društvenom grupom kojoj institucije već godinama (ili je tačnije reći – decenijama?) posvećuju nedovoljno ili nimalo pažnje.
U petak, 11. decembra, festival je otvoren predstavom Presek u produkciji Teatra mladih Mišolovka (koji su 2013. osnovali i vode Ibro Sakić i Jelena Zdravković) i u izvođenju članova druge grupe ovog teatra (uzrast od 10-14 godina).
Reč je o kolektivnim dramskim minijaturama koje ponekad duhovito, a ponekad sa gorčinom ili dozom ironije, ali uvek kritički i bez zadrške, prikazuju nerazumevanje između roditelja i dece, pri čemu se ne targetiraju krivci već se uzroci traže u karakterima, sistemima vrednosti, predrasudama, socijalnom okruženju, nivoima samopoštovanja i samopouzdanja i materijalnim, ekonomskim okolnostima. Cilj dakle nije samo prikazivanje problema, već prepoznavanje tačaka na kojima oni nastaju, kako bi kroz razumevanje i ljubav mogli da se prevaziđu.
Kasnije iste večeri, prikazana je predstava Stvar izbora ili Zašto slušam Marčela u produkciji Teleport teatra, čije je sedište u Paraćinu, ali svoje projekte realizuje širom zemlje. U pitanju je master rad glumca Uroša Mladenovića. Predstava je nastala u saradnji sa Milenom Minjom Bogavac, uključuje orginalne tekstove Marka Šelića Marčela i tematizuje životnu prekretnicu koja se odnosi na odluku o izboru škole, zanimanja, ali i mesta boravka. Autori naglašavaju značaj sopstvene odluke za svakog mladog pojedninca, uprkos uticaju sredine, porodice, prijatelja i svih drugih koji su uvek raspoloženi da iznose mišljenje, ali ne i da preuzimaju odgovornost.
Prva predstava koja je prikazana u subotu, jeste Raskršće u produkciji CEPORE (Centra za pozitivan razvoj dece i omladine). Režiju potpisuje Vesna Popović, ali je predstava rezultat dugog i složenog procesa u kome su učestvovali adolescenti Milica Petrović, Mina Matevska, Tea Danilović, Luka Simić, Nađa Čelić, Jana Vulović, Katarina Živković, Tamara Veljović, Nina Živković. Dramskom adaptacijom autentičnih priča učesnika projekta, ekipa predstave je došla do tri univerzalna problema mladih. Reč je o suočavanju sa roditeljskim ambicijama, prihvatanju sopstvenog tela i nadilaženju strahova i nesigurnosti radi uspostavljanja slobodnih emotivnih odnosa sa drugima. Cilj predstave je interakcija sa publikom nakon izvođenja, kako bi se problematizovale i preispitale odluke likova i pozicija na kojima su se zbog tih odluka našli.
Predstava Kulturociklin 2m nastala je u produkciji neformalne umetničke inicijative iz Kruševca – Kulturociklin (kreativni laboratorijum). Izvođačka grupa koja uključuje različite uzraste, od predstavnika drugog razreda osnovne škole do srednjoškolaca, pod umetničkim vođstvom nastavnice srpskog i dramske pedagoškinje Sandre Maksimović kroz kratak i ekspresivan dramski izraz, dala je svoj komentar na aktuelnu situaciju vezanu za pandemiju. Korišćenjem elemenata fizičkog, procesnog i edukativnog teatra, učenici su izneli svoje doživljaje ponašanja odraslih i naglasili prirodu i značaj odgovornosti koju snosimo kako sami za sebe, tako i jedni za druge.
Zrenjaninski CEKOM (Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju), predstavio se pozorišnim projektom Indigo. Autori teksta su Predrag Karanjac i Dušan Kalejski koji takođe potpisuje i rad sa omladinskom izvođačkom grupom i režiju. Ova predstava izdvojila se svojim impresivnim vizuelnim identitetom, i žanrovski određenijim pristupom temi neprilagođenosti i terora mediokritetske većine. Nasuprot radioničarskim metodama većine prethodnih predstava, Indigo smelo odlazi u fikciju i gradi groteskno – alegorični svet u kome, uprkos mračnim silama koje se bore protiv svake posebnosti, talenat ipak pronalazi svoj put.
Poslednjeg festivalskog dana, prikazana je predstava Huligan u produkciji pozorišta Mala scena iz Zagreba, a u izvođenju Matije Šakobrnje. Kroz monodramu koja autentičnim jezikom i bogatim sižeom pripoveda o subkulturnom svetu na navijačkim tribinama, prikazuje se razlika između huligana i navijača. Takođe, ističe se prećutkivana činjenica da mladi često, upravo na ulici, pronalaze grupe u kojima se osećaju prihvaćeno, a to nisu uvek zanemarena deca i loši đaci, kako se u uobičajnom diskursu često ponavlja. Naprotiv, neretko je reč o snalažljivim, hrabrim mladim ljudima, koji su itekako sposobni za organizovanje i delovanje u grupi, pri čemu su i emotivno osetljivi. Tamo gde institucije skreću pogled sa ovog fenomena, dolazi nezavisno pozorište i ogoljava ga na način koji ipak odiše pouzdanom verom u mlade ljude i mogućnost njihovog sagledavanja nove perspektive.
Festival je zatvorila još jedna predstava Teatra mladih Mišolovka. Ovog puta je reč o predstavi Šest portreta Pavla Beljanskog, u izvođenju najstarije grupe (15 – 26 godina). Nasuprot Huligan-u, ova predstava tematizuje visoku, elitnu kulturu s početka i sredinom dvadesetog veka, kroz nesvakidašnji prikaz ličnosti Pavla Beljanskog, diplomate, kolekcionara i zadužbinara. Predstava se originalno izvodi u samoj Spomen-zbirci Pavla Beljanskog i osim šest dramskih situacija kroz koje se predstavljaju važne epizode iz života ovog velikana, publika ima mogućnost da se na kreativan i nesvakidašnji način približi delima slavnih umetnika i razume njihove stilske i tematske osobenosti.
Konačno, nakon festivala održana je i onlajn diskusija sa učesnicima, koja je bar delimično oživela prirodu festivala kao mesta susreta i razmene iskustava i znanja. Predstavnice i predstavnici produkcija koje su učestvovale u ovogodišnjem programu, istakli su neophodnost postojanja festivala poput ovog, značaj medijske podrške i međusobnog povezivanja kako bi se prevladao jedan od najvećih problema sa kojim se ove inicijative suočavaju, a to je nevidljivost i nipodaštavanje od strane dominantnih institucija i organa kulture. Jer, kako je primetio Ibro Sakić, upravo ovakve grupe i projekti jesu mesta koja edukuju ne samo buduće pozorišne umetnike, već i publiku. Prema tome, ko će u budućnosti gledati institucionalne predstave, ukoliko se nezavisna pozorišta za mlade danas zapostavljaju?