Ovogodišnji 27. Festival evropskog filma Palić održan je od 12. do 18. septembra u smanjenom obimu zbog pandemije, pa ipak prikazano je na stotine filmova u čak 10 različitih selekcija. Film Znoj dobitnik je FIPRESCI nagrade (nagrada Internacionalne federacije filmskih kritičara tj. Fédération Internationale de la PRESse CInématographique) koju je dodelio žiri u sastavu: beloruski filmski kritičar Anton Sidorenko, turska filmska kritičarka Esin Kučuktepepinar i španski filmski kritičar Viktor Paz Morandeira.
Film Znoj (2020), švedsko-poljska drama reditelja i scenariste Magnusa fon Horna čiji su filmovi uglavnom trileri prema žanru i mahom se baziraju na lokalnim ubistvima, predstavlja iskorak u domen drame, sa ženom kao protagonistkinjom i njenim problemima koji su usko vezani sa njenim rodom.
Znoj je smešten u Varšavi i govori o lepoj, uspešnoj, popularnoj, egzistencijalno obezbeđenoj fitnes instuktorki i influenserki Silviji Zajac (Magdalena Kolesnik) koja se uprkos svemu nabrojanom oseća usamljeno i želela bi da je neko iskreno voli. Od početka do kraja filma ovo ostaje samo želja i Silvijin karakter ne doživljava promenu, a želja ne prerasta u cilj spram kojeg bi mogla da dela. Njena pretnja, antagonista, jeste stalker, odnostno progonitelj koji je posmatra sa parkinga ispred zgrade i onaniše na nju, a zatim joj šalje video izvinjenja.
plakat filma Znoj
Ni u jednom momentu, Silvija ne poziva policiju ili na smislen način pokušava da reši svoj problem. Postoji scena u kojoj moli svog kolegu i potencijalnog partnera da joj pomogne, međutim, on pretuče uhodu, a zatim se samozadovolji pred njome. Dakle, problem nije rešila, nego je stvorila još jedan dodatni, koji takođe neće rešiti.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Radnja filma se odvija u tri dana i prati Silvijin svakodnevni život. Ona snima videe za društvene mreže i u tim momentima gledalac jasno čita njenu iskrenost jer se influenserka zaista pridržava saveta koje daje pratiocima: pije proteine koje reklamira, nosi odeću koju dobija od sponzora. Tu se gubi ideja koju reditelj već na početku postavlja kao ideju filma – otkrivanje stvarnog života jedne internet zvezde jer ona živi identičan život kao na svojim storijima na kojima takođe plače i kuka kako je sama. Osim neslaganja sa majkom koje nije motivisno i činjenice da ima progonitelja, sve ostalo smo mogli da vidimo na Silvijinom instagram nalogu.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Nokti Silvije Zajac i kandže konzumerizma
U tri ključna trenutka reditelj nam je akcentovao Silvijine nokte i koristi ih kako bi podcrtao Silvijin karakter. Da insturktorka ima drečavo nalakirane i duge nokte, što je atipično za trenereke prikazuje nam se već u prvim kadrovima foršpice dok drži trening u šoping molu. Prvo fokusiranje na njene ruke je u trenutnku kada je kod manikirke i sluša devojku za susednim manikirskim stolom kako snima svoj stori. Deluje, nije potpuno jednoznačano, ali gledajući u kontekstu čitavog Silvijinog karaktera, da tada otvara portal samoanalize i preispitivanja da li je dovoljno dobra i postaje svesna činjenice da nije nezamenljiva u svom poslu.
Drugi akcenat noktiju pomoću kojih reditelj otkriva karakter i rasvetljuje odnose je scena slavljenja rođendana njene majke. Disfunkcionalni odnos sa majkom i njeno nezadovoljstvo kćerkom pokazano je, između ostalog, i kroz majčinu primedbu da joj nokti smetaju na poslu. Dva puta ponovaljen motiv u filmu je slučajnost, a tri pravilo, te nam film pruža zaokruženost i trećom scenom kada u krupnom planu daje prikaz Silvijne ruke sa perfektno sređenim noktima kada bodri i daje podršku svom progonitelju nakon što ga je odvela u urgentni. Ovo je vrlo jednostavno i suptilno rediteljsko rešenje i spajanje kontradiktornih detalja (sportiskinja, a ima dugačke nokte) zarad pričanja priče koja je imala inteciju da pokaže kontradiktornost života internet zvezda.
Film svoje razrešenje doživljava u emisiji jutarnjeg programa, gde se protagonistkinja ispoveda pred hiljadama gledalaca i verbalno, kao što je i većina informacija u filmu preneta publici, ukazuje na poentu. Slično kao u filmu Džoker. Samo malo kraće i sa manje krvi. Silvija izgovara da su najlepši ljudi oni koji su najranjivi pocrtavajući dominantne postulate neo-liberalnog kapitalizma i konzumerizma čiji je Silvija i produkt.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Možda najveći problem u moru nedorečenosti filma jeste što je čitav narativ prikaz kako jedan reditelj, dakle muškarac, zamišlja probleme jedne žene koji se tiču njenog pola. Pogotovo nakon #metoo kampanje koja osnažuje žene i ohrabruje ih da dele svoja iskustva seksualnog uznemiravanja, priča o predatoru kojem na kraju Silvija i pomaže je poprilično banalna i neuverljiva.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Znoj iako je imao pretenziju da pokaže da influenseri imaju dubinu i realne probleme, uradio je upravo suprotno. Silviji nedostaje scena sukoba, scena gde bi artikulisala svoje nezadovoljstvo, progovorila u čemu je problem, ali da to ne ostane na opštem mestu. Ovako je ona samo nesrećna, i da gledalac do kraja ne zna zašto. Ako je njena jedina prepreka sreći što je usamljena, zašto se ne socijalizuje ili pokuša da se druži sa prijateljima koji joj tokom filma prilaze i žele da ostvare interakciju, a ona ih odbija? Silvija je uvek i svuda samo nezadovoljna. Kada ima loš dan, nezadovoljna je sobom, a kada ima dobar dan, nezadovoljna je plastičnom ambalažom hrane koju reklamira.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Estetika filma bliska je estetici savremene pop-kulture. Scene su jakog kolorita i veoma su prijemčive za mlađe gledaoce kojima je ovaj film po svom sadržaju i namenjen. Međutim, uočava se raskorak između forme i sadržaja. Dok su montaža i pokreti kamere brzi pa ponekad čak podsećaju na spot pop pesme i kao takvi usmereni su ka mlađoj publici koje se tema influensera i tiče, naracija tj. kako se priča o ovoj temi i kako je ona prikazana direktno podilazi starijoj (festivalskoj) publici.
preuzeto sa sajta https://thefilmagency.eu/
Znoj je samo potvrdio uvreženo mišljenje među starijom generacijom – da su Instagramuše plitke osobe, da su javni poslovi na internetu laka zarada bez imalo truda. Zato ne čudi da je film svoju premijeru trebalo da doživi na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu. Selektovanje mladalačke priče ispričane savremenim filmskim jezikom, pa još i sam reditelj Magnus fon Horn svojim godinama pripada Instagram, milenijalskom dobu, idealan je argument otvorenosti autoriteta festivalskih žirija, iako je film pružio potvrdu mišljenja žirija samo upakovanog u šarenu, naravno – reciklirajuću, ambalažu.
*****
Tekst je nastao u okviru radionice filmske kritike podržane od strane Filmskog centra Srbije na Festivalu evropskog filma Palić. Link prvobitno objavljene kritike: https://www.palicfilmfestival.com/sr/filmske-kritike/kritika-filma-znoj
