Retko koji mesec u kalendarskom zapisu izgleda ovoliko uredno i sistematično kao ovogodišnji februar, a retko kad nam februar toliko jasno otkriva kako malo dana zapravo ima. Zato smo odlučili da vam predstavimo listu kratkih filmova za najkraći mesec u godini. Film Crveni balon (1956) izuzet je sa liste kao verovatno najpozantiji, a još verovatnije najnagrađivaniji kratki film.
Odabir je izvršen na osnovu kvaliteta filma, (legalne) dostupnosti na internetu i mogućnosti da se gleda uz makar engleski prevod. Takođe uzeli smo u obzir da će čitaoci i čitateljke filmove gledati preko telefonskih ili računarskih ekrana i zbog toga smo se fokusirali na narativne umesto na eksperimentalne filmove jer je njih mnogo smislenije pratiti na filmskim platnima tokom festivala. Sve filmove možete gledati onlajn klikom na naslov.
- Komšijin prozor (The Neighbors’ Window, reditelj Maršal Kari, SAD, 2019, 20’)
Ne gubimo vreme, jer ga ovog meseca nemamo, i odmah počinjemo sa dobitnikom Oskara za kratkometražni igrani film iz 2019. godine. Scenario je inspirisan istinitim događajem ispričanim na podkastu Love and Radio koji se emituje na sajtu Radiotopia. Film tematizuje čest osećaj savremenog čoveka da je svima drugima bolje, lakše i lepše nego njemu. Protagonistkinja voajerski posmatra ljude i dešavanja u stanu preko puta svoje zgrade i zavidi njihovoj mladosti i zabavi, da bi na kraju ipak pronašla zadovoljstvo u svojoj porodici.
- Četiri koraka za lako mršavljenje (How to Lose Weight in 4 Easy Steps!, reditelj Benjamin Bermen, SAD, 2016, 7’)
Film se poigrava popularnom formom YouTube videa u kojima se uz pregršt, naizgled jednostavnih, često netačnih, a gotovo uvek nestručnih saveta objašnjava kako smršati, ofarbati kosu, našminkati se, pripremiti jelo ili uraditi neku drugu, svakodnevnu radnju. Stil i jezik koji su karakteristični za popularne self-help video forme, poslužili su reditelju da ispriča priču o ostavljenom momku koji započinje novu ljubavnu vezu. Film je nominovan u kategoriji kratkih filmova na Sandens festivalu 2016. godine.
- Glas iz off-a (Voice over, reditelj Martin Rozete, Španija, 2011, 10’)
Narator iz off-a vodi publiku kroz tri, po život kobne, situacije. Ali da budemo iskreni, film koji u svom naslovu sadrži iz off-a morao se naći na listi filmova magazina Iz Off-a. Zbog sjajnog obrta ovaj film je uzbudljiv samo kada se gleda prvi put. Pri drugom gledanju, kada se zna krajnji ishod, napetost je izgubljena. Zbog toga smo dlučili da onoga ko odgleda film dva puta i oba puta mu bude jednako zanimljivo, redakcija časti kafom. Ko se lati izazova, a ne ispuni ga, može redakciju da časti kafom na linku: https://ko-fi.com/iz_offa
- Mesec (La Luna, reditelj Enriko Kasarosa, SAD, 2011, 7’)
Italijanski reditelj Enriko Kasarosa radio je u rediteljskom i scenarističkom timu na mnogim dugometražnim animiranim filmovima (Ledeno doba, Priče o igračkama 4, Do neba, Automobili…) u produkciji Piksar, studija za animirane filmove. U beskrajno maštovitom kratkometražnom filmu Mescec takođe u produkciji Piksar i Dizni studija, prikazuje dečaka, njegovog oca i dedu kako čiste pun mesec i pretvaraju ga u mlad. Pored radnog zadatka koji obavljaju, dečak pokušava ocu i dedi da dokaže svoju zrelost i hrabrost. Film je nominovan za Oskara za najbolji kratkometražni film.
- Prazan prostor (Negative space, reditelji Ru Kuvahata i Maks Porter, Francuska, 2017, 5’)
Scenario za film je dramatizacija istoimene pesme američkog pisca Ronalda Koertga i predstavlja nostalgiačn osvrt na detinjstvo junaka koji se priseća kako je njegov otac biznismen pakovao odeću u svoj kofer. Animacija je urađena tehnikom kadar-po-kadar, odnosno stop-motion. U filmu Prazan prostor ne postoji kadar neiskorišćenog filmskog prostora zbog čega je nominovam za Oskara u kategoriji kratkih filmova.
- Baštenska zabava (Garden party, reditelji Theofil Dufresne, Florian Babikian, Gabriel Graperon, Lukas Navaro,Vinsent Bajouks, Viktor Kaire, Francuska, 2017, 7’)
Baštenska zabava, žanrovski pozicionirana kao misterija, je kao diplomski film studenata i studentkinja režije MoPA, francuske akademije za animirane filmove i predstavlja dokaz da kvalitetan film može nastati nezavisno od veličine budžeta i prethodnog filmskog iskustva. Potrebna je samo dobra ideja za obrt. Film je 2017. godine nominovan za Oskara za kratki animirani film, a osvojio je nekoliko nagrada na evropskim i američkim filmskim festivalima. Odličnom 3D animacijom i dizajnom zvuka, film preko duhovitih scena sa žabama kao protagonistima polako razotkriva događaje sa baštenske zabave od prethodne večeri.
- Plastična kesa (Plastic Bag, reditelj Ramin Bahrani, SAD, 2009, 18’)
Plastična kesa čije misli iz off-a izgovara nemački reditelj Verner Hercog prelazi put od nekoliko hiljada kilometara od momenta kada je žena uzme u prodavnici do trenutka kada završava u okeanu. Sve vreme plastična kesa se pita o smislu života bez svoje vlasnice tj. tvorca, davaoca smisla. Veoma poetično, i u momentima vrlo dirljivo, reditelj je uspeo da u eri ekološke osvešćenosti publika bude empatična prema jednoj plasičnoj kesi, i ne samo to, nego i da komad plastike pretvori u simbol ljudskosti.
- Savremeni muškarac (Modern Man, rediteljka Viktorija Grenier, Francuska, 2019, 3‘)
Kratki animirani film bavi se preispitivanjem rodnih uloga kroz scenu starijeg bračnog para gde se žena stereotipno bavi domaćinstvom, a muškarac hipnotisano gleda televiziju. Odmah na početku kontrastiraju se monotoni govori političara o rodnoj ravnopravnosti i šljaštava pop kultura koja podržava rodne stereotipe. Na kraju rediteljka završava film puna nade da nikada nije kasno da osvestimo probleme našeg društva i poboljšamo sebe.
- Srce (Have heart, reditelj Vil Anderson, Engleska, 2017, 12’)
Animacija ptičice koja iznova i iznova poleće i pada kao da je GIF koji se ponavlja do besvesti, poslužila je reditelju da prikaže egzistencijalnu krizu i osećanje zaglavljenosti u životu. Šarena ptičica priča o potrebi za podrškom i ljubavi uz čiju pomoć je jedino moguće izaći iz kolotečine. U jednom intervjuu reditelj kaže da je film nastao bez izvora finansija. Dakle, još jedan primer da novac nije presudan za kvalitet filma ako se ima dobra ideja, a upravo to je dovelo Srce do nominacije za nagradu BAFTA u kategoriji kratkih animiranih filmova.
- Sačekaću sledeći (J’Attendrai Le Suivant, reditelj Filip Oreindi, Francuska, 2002, 4’)
U velikim evropskim gradovima kakav je Pariz, česti su zabavljači u metroima koji na kraju svog muzičkog ili glumačkog nastupa (koji traje onoliko koliko traje put između dve stanice) traže novac od putnika. Sačekaću sledeći, na komičan način i uz odličan obrt, prikazuje uverljivu tačku jednog zabavljača i reakciju usamljene putnice. Film je osvojio mnoge nagrade na svetskim filmskim festivalima, a 2002. godine nominovan je za Oskara u kategoriji kratkih igranih filmova.