Nakon izveštaja o diskusiji povodom filma 4 meseca, 3 nedelje i 2 dana, nastavljamo da pratimo Iridinu filmsku pričaonicu (Organizacija IRIDA – Inicijativa za ravnopravnost, inovativnost i društveni angažman).

U petak, 05. februara održana je četvrta po redu „online“ projekcija i razgovor o filmu Bombshell (kod nas preveden kao One su bombe, ali pošto smatramo da je ovaj prevod potpuni promašaj jer je mizogin i navodi na krivi trag, u daljem tekstu ćemo koristiti originalan naziv).

Posebna gošća ovog izdanja Pričaonice bila je Marija Marić (@mouthofthebox), omladinska radnica i novinarka sa višegodišnjim i vrlo turbulentnim iskustvom rada u različitim medijima. Moderatorka diskusije bila je Aleksandra Grujić, ispred organizacije IRIDA.

Marija Marić, foto: RTV

Izbor filma Bombshell (2019) obećavao je vrlo živu diskusiju o aktuelnoj temi seksualnog uznemiravanja i posledicama odvažnog istupanja žena, rešenih da konačno objave istinu i na taj način sačuvaju one mlađe od sebe od trauma kojima bi neminovno bile izložene.

Film Bombshell režirao je Džej Rouč, prema scenariju Čarls Rendolfa (dobitnik Oskara za scenario filma The Big Short, 2015). Glavne uloge tumače Šarliz Teron, Nikol Kidman i Margo Robi.

Reč je o drami koja tematizuje istinitu priču iz 2016. kada su zaposlene na televiziji Fox News, ohrabrene istupanjem Grečen Karlson, optužile generalnog direktora Rodžer Ejlsa za višegodišnje kontinuirano seksualno uznemiravanje, napastvovanje i ucenjivanje zaposlenih, što je Ejlsa isteralo iz medijske industrije. Godinu dana kasnije, Rodžer Ejls je umro.

Rodžer Ejls, foto: Time Magazine

Nije na odmet napomenuti da je Fox News poznata po konzervativnim, desničarskim stavovima u skladu sa kojima beskrupulozno vrši svoj uticaj na javno mnjenje i da stoga ne čudi što je porodica Merdok, kao vlasnik ove televizijske kuće, devedesetih godina dovela Ejlsa na njeno čelo. Naime, Rodžer Ejls bio je angažovan kao politički konsultant Ronald Regana, Džorž Buša, Ričard Niksona i Donald Trampa, pa je očigledna Ejlsova politička podobnost za novu poziciju koju je zauzeo.

Sam film Bombshell ne pretenduje da se ovom temom bavi na dokumentaristički način. Iako uglavnom gradi likove po ugledu na stvarne ličnosti, njihove funkcije su ipak podređene narativu. Na taj način fikcija je omogućila da se na simboličan način povežu razni slojevi i aspekti ovog istorijskog događaja, a pri tome i obezbedila emotivnu reakciju, identifikaciju i empatiju publike sa žrtvama. Ovo poslednje je naročito značajno za razumevanje činjenice da punu odgovornost za nasilje mora snositi samo i jedino nasilnik, a svedoci smo uporne prakse da javnost i mediji tu odgovornost realativizuju. Stoga, ono što se ne može objasniti sistemski i racionalno, valja pokušati dočarati kroz filmsku umetnost, sa nadom u doživljaj i reakciju široke publike bar kroz emotivni podsticaj.

Bombshell (2019), plakat filma, foto: United Agents

S tim u vezi, kao zamerka filmu neretko se navodi nedovoljna auteničnost u konstrukciji lika mlade i ambiciozne Kajle Pospišil koju tumači Margo Robi. Međutim, iako je lako razumeti da je lik Kajle jedini od tri noseća lika fiktivan i da treba da predstavi nove, mlade i praktično anonimne žrtve, nije svima jasno da je upravo Kajla protagonistkinja i najvažniji lik ovog filma. Naime, Megin i Grečen pokreću radnju i nastupaju iz pozicije žena koje su imale vremena da zauzmu različite stavove i odnos prema traumama koje su preživele, što im omogućava da postupaju i nose se sa njom na autentične načine. Sa druge strane, Kajla je ta koja upravo doživljava svoje prvo stravično iskustvo, koja na njega reaguje slično kao svaka druga žena i devojka (mešavinom krivice, straha, i osećaja da nasilnik nije imao loše namere, već je imao pravo) i čiju borbu neposredno pratimo. Time se ističe činjenica da je žrtva – žrtva, i da je nikakve osobenosti nisu dovele do iskustva nasilja.

Diskusija je otvorena kratkim uvodom u kome je Marija Marić predstavila svoj rad i predočila svoje iskustvo kada je bez argumentovanog objašnjenja prebačena sa televizije na radio. Gošća je govorila o tome koliko su zapravo žene u medijima izložene utisku da nešto duguju svojim kućama, dok se kroz suočavanje sa onim što na početku doživljavaju kao sunovrat u karijeri, ne osnaže činjenicom da su kontakti, znanja i sposobnosti koje im niko ne može oduzeti, zapravo zasluga isključivo njihovog ličnog rada i zalaganja.

foto: IGN Adria

Aleksandra Grujić je potom pozvala publiku da se uključi u diskusiju i podeli svoje najjače utiske o filmu. Ispostavilo se da najsnažnije reakcije jesu izazvane upravo emotivnim slojevima filma, međutim utisak jedne gledateljke da su razmere seksualnog nasilja šire u SAD-u nego na našim prostorima, je zvučao kao stav koji bi mogao otvoriti polemiku, ali nije.

Umesto toga, Marija Marić je skrenula pažnju na činjenicu da i kod nas, u raznim poslovnim sredinama, pri čemu se ona posebno osvrće na medije, i dalje postoji vrlo plodno tle za negovanje predrasuda o lepim ženama i degradaciju onih koje pokažu afinitete i mogućnosti za liderstvo, pri čemu često čak i žene koje na početku ističu druge svoje vrednosti kao prioritetne, vremenom bivaju navedene da najveću pažnju posvećuju upravo izgledu. Istakla je da su mediji zapravo vrlo slični politici, jer su bliski ljudima koji donose odluke o svemu, i da su u tom i takvom okruženju žene neretko dovedene u situaciju da ne mogu da odlučuju i da im se uskraćuju priznanja za rad.

foto: The Daily Beast

Gošća je takođe naglasila da deo težine skandala vezanog za Fox News, ali i intrigantnost filma Bombshell leže na činjenici da je obelodanjeno prisustvo seksualnog nasilja upravo na televiziji, koja predstavlja najmoćniji medij na planeti i koja u sprezi sa političarima kreira javno mnjenje.

Moderatorka je podsticala publiku da kritički promišlja i tumači film odgovarajući na pitanja vezana za motivaciju i postupke likova u filmu i pozivala je gledateljke i gledaoce da izraze osećaje koje su u njima izazvale najupečatljivije scene. Razgovor je tekao vrlo živo, i svako ko je prisustvovao projekciji bio je motivisan da se svojim komentarom uključi u diskusiju.

Na taj način, otvorene su i preispitane mnoge značajne teme, poput uloge žena koje, ne samo da nisu solidarne, već i svesno ignorišu nasilje kako bi sačuvale svoje pozicije moći, mehanizama koji omogućavaju da se nasilnik u javnosti prikaže kao pozitivan lik, činjenice da se mnoge manifestacije seksualnog uznemiravanja uzimaju zdravo za gotovo, i da čak i one devojčice koje nisu vaspitavane u konzervativnom, patrijarhalnom duhu, ipak češće nego dečaci bivaju vaspitavane da poštuju autorite, što nasilnicima otvara prostor za manipulaciju ulogom zaštitnika i osobe za čiju se privrženost vredi žrtvovati.

Konačno, kroz tumačenje načina na koji je izveden kraj filma, naglašeno je da seksualno nasilje ne treba posmatrati kao incident, jer ono počiva na vrednostima sistema, te da je uvek reč o lancu koji se ne prekida, već se samo zamenjuju figure, pošto nasilnici uvek jedni druge štite i pokrivaju.

Do sledeće Iridine filmske pričaonice, redakcija Iz Off-a vas poziva da pogledate Bombshell, ali i serije The Morning Show i The Loudest Voice koje su preporučile učesnice poslednje diskusije, i preispitate ili potvrdite stavove o pitanjima koja su ovom prilikom otvorena. To je napor koji je neophodno da svaka pojedinka i pojedinac ulože, kako bi se čitavo društvo što pre osposobilo za borbu protiv svakovrsnih, pa i onih najsuptilnijih oblika seksualnog nasilja nad svim društvenim grupama.