Offstage (prilog): izvan pozorišne scene.
Istorija, teorija, analiza i kritika drame i pozorišta iz off-a.
OFFSTAGE
NEBO POD BERLINOM – Laibach, Wir sind das Volk
Spektakl Wir sind das Volk je kritičko-poetska, zaumna i beskompromisna interpretaciju fenomena “narod” u današnjem svetu, zasnovana na dramskom i proznom opusu Hajnera Milera.
ŠARGAN, POPLAVA – kritika predstave Čudo u Šarganu
U rediteljskoj postavci Jagoša Markovića, simovićevska kiša ne definiše kafanu „Šargan“ razdvajanjem od sveta – ali je, nažalost, u taj svet ni ne uključuje.
KRAJ ZAKONA, POČETAK VREMENA – kritike predstava „Protekcija“ i „Poslednje devojčice“
Petog dana ovogodišnjeg Pozorja konačno smo videli dva primera autentičnog pozorišnog pristupa, koje je reditelj Kokan Mladenović, bez obzira na različitu prirodu i status tekstualnih predložaka, kao i na razliku u konceptima i dometima na osnovu njih realizovanih uprizorenja, uobličio polazeći od, u suštini, jedinstvenih (sličnih) poetičkih principa.
YOU CAN’T GO HOME AGAIN – kritika predstave Fleke
Problem sa “Flekama” jeste u činjenici da narativno-značenjski okvir unutar kojega se kreću autorkini protagonisti ne donosi neku bitno novu tematsku nijansu, problemsko zaoštravanje, niti formalni iskorak.
DA LI VALJA OVO MLEKO – kritika predstave Izbiračica
Rediteljska postavka Ive Milošević, u nastojanju da istovremeno ostvari značenjski i stilsko-žanrovski iskorak, donosi protivrečne rezultate.
MILEVA AJNŠTAJN NA PLAŽI
Umesto da dramsku, a time i rodnu, žensku, reprezentativnost junakinjine sudbine predoči složenijim tumačenjem, predstava „Mileva“ pokazuje sve posledice podređivanja dramskog teksta i pozorišne igre ideološkim predubeđenjima.
POZORIŠTE, ŽENSKI ROD(OSLOV)
Monodrama Marije Medenice "Neodustajanje" višeslojni je, a duhovit, atraktivan a samosvestan mozaik života i preživljavanja savremene glumice, čiju sudbinu određuju (najčešće suprotstavljene) sile svakodnevice, pozorišta i masmedija.
OD KOSOVA DO METOHIJE – kritika predstave Berlinski zid
Da je i danas moguće spojiti savremenu porodičnu pripovest i društvenu povest, izbegavajući iskušenja psihološkog detaljiziranja, ali i samodovoljnosti postdramskog manirizma, pokazuje na zanimljiv način nova postavka drame Berlinski zid Željka Hubača, koju je u Srpskom narodnom pozorištu režirao sam autor.
LJUBAV I DRUGE IGRE – kritika predstave Ludi kamen
Prezentujući u jedinstvenom scenskom okviru Čehovljeve jednočinke Prosidba (1889) i Medved (1888), Radoslav Milenković je svoje čitanje zasnovao na pažljivom gradiranju žanrovskih nijansi, solidnoj vizuelnoj stilizaciji i preciznoj glumačkoj podeli koja je donela efektnu i ubedljivu igru.